Istraživanje svemira

Uvod

Ljudi su oduvek maštali i želeli da odu u svemir i da ga istrazuju. Ovo nije bilo moguce duzi period vremena, zbog nivoa razvitka tehnologije, pa su ljudi samo zamišljali. Tehnologija je, postepenim napretkom, dosla do nivoa gde odlazak u svemir nije više samo ideja koju je nemoguce ostvariti. Zašto istražujemo svemir? Iz znatiželje, da bi pronasli mesta slična našoj planeti na kojima je moguć život, da bi bolje razumeli sve oko sebe.

Počeci

Svemirsko istraživanje zapocela je takozvana “Svemirska trka” (eng. Space Race). Svemirska trka bila je takmičenje dvadesetog veka između dva hladnoratovska protivnika, Sovjetskog Saveza (SSSR) i Sjedinjenih Američkih Država (SAD), kako bi se postigle superiorne sposobnosti letenja u svemiru.

Poreklom je iz trke u nuklearnom naoružanju na bazi balističkih projektila između dve zemlje nakon Drugog svetskog rata. Tehnološka prednost demonstrirana dostignućima svemirskih letova smatrana je neophodnom za nacionalnu bezbednost i postala je deo simbolike i ideologije tog vremena.

Svemirska trka donela je pionirska lansiranja veštačkih satelita, robotskih svemirskih sondi na Mesec, Veneru i Mars i ljudske svemirske letove na niskoj Zemljinoj orbiti i na kraju na Mesec.

Američki Apolo 11 je bila prva misija s posadom koja je sletela na Mesec, dana 20. jula 1969.

„Ово је мали корак за човека, али велики за човечанство.” – Nil Amrstrong.

Sadašnjost I bliska budućnost

Međunarodna svemirska stanica (ISS) je višenacionalni građevinski projekat koji je najveća pojedinačna struktura koju su ljudi ikada postavili u svemir. Njegova glavna izgradnja završena je između 1998. i 2011. godine, iako se stanica stalno razvija kako bi uključivala nove misije i eksperimente. Kontinuirano je okupiran od 2. novembra 2000. godine.

NASA je prvog rovera na Mars poslala 1996. Godine. Zvao se “Pathfinder”

NASA je poslala rovera “Preservance” 2020. godine sa ciljem da prikupi uzorke zemljišta.

SpaceX planira da do 2024. Godine posalje čoveka na Mars.

Daleka budućnost

U dalekoj budućnosti će ljudi najverovatnije napustiti Zemlju, a možda čak i naš solarni sistem. Kada na Zelji život bude nemoguć, a da se pritom ljudska civilizacija ne uništi, ljudi će kolonizovati druge planete. Planeta koja je najpovoljnija za ovo kolonizovanje je Mars. Da bi kolonizovali Mars potrebno je da pročistimo toksičnu atmosferu i da u nju dovedemo kiseonik.

Dalje bi doveli vegetaciju in a kraju ljude.

Zvezdani motor

Naše solarno komšiluk se stalno menja, sa zvezdama koje se pomeraju stotinama kilometara svake sekunde. Samo velike udaljenosti između objekata štite nas od opasnosti koje postoje. Ali možda nećemo imati sreće u budućnosti. U jednom trenutku, mogli bismo da naiđemo na zvezdu koja ide ka supernovi ili na masivni objekat koji prolazi i obasipa Zemlju asteroidima. Da se ​tako nešto dogodilo, verovatno bismo znali hiljade, ako ne i milione godina unapred. Ali još uvek nismo mogli mnogo da učinimo po tom pitanju.

Osim ako, ne pomerimo ceo Sunčev sistem sa puta.

Da biste pomerili Sunčev sistem, potreban nam je zvezdani motor, megastruktura koja se koristi za upravljanje zvezdom kroz galaksiju. Ali kako možemo da premestimo stotine hiljada objekata u Sunčevom sistemu? Dobra vest je da sve to možemo zanemariti. Potrebno je samo da pomerimo Sunce; sve ostale stvari su zalepljene gravitacijom i pratiće ih gde god odluče da idu.

Postoji mnogo ideja o tome kako bi zvezdani motor mogao da izgleda i kako bi radio.

Najjednostavnija vrsta zvezdanog motora je potisnik Shkadov, ogromno ogledalo. Radi na istom principu kao i raketa. Kao i raketno gorivo, fotoni oslobođeni kao sunčevo zračenje nose zamah, ne mnogo, ali malo. Zvezdani motor će raditi malo bolje od baterijske lampe jer Sunce proizvodi mnogo fotona.

Osnovna ideja pogona Shkadov je da reflektuje do polovine sunčevog zračenja da stvorimo potisak i polako gurnemo Sunce tamo gde želimo da ide. Da bi potisnik Shkadov radio, mora se držati na istom mestu, a ne u orbiti oko Sunca. Ogledalo bi moralo biti veoma lako, napravljeno od mikronske tanke reflektujuće folije od materijala poput legura aluminijuma.

Da biste sprečili slučajno spaljivanje ili zamrzavanje Zemlje sa previše ili premalo sunčeve svetlosti, jedino sigurno mesto za izgradnju Shkadovog potisnika je iznad Sunčevih polova. To znači da možemo da pomeramo Sunce samo vertikalno u ravni Sunčevog sistema i u jednom smeru u Mlečnom putu, što ograničava naše mogućnosti putovanja.

Nedostatak energije I rešenje

Za ove poduhvate je potrebna, pored nove tehnologije i pažljivog planiranja, velika količina energije. Trenutno, na Zemlji, nemamo način da dobijemo ovoliku količinu energije.

Potencijalno rešenje ovog problema je da izgradimo Dajsonovu sferu. To je ogromna grupacija tankih lakih ogledala koja orbitira oko Sunca. Ta ogledala bi odbijala svetlost i usmeravala je u posebne kolektore (Solarne panele).

Ogledala ne bi bilo poželjno lansirati sa Zemlje, već san neke planete bliže Suncu, Merkura ili Venere. Sa tih planeta bi takođe skupljali resurse da pravimo ogledala. Cevi sa ugrađenim magnetima bi bile zadužene za lansiranje ovih ogledala u orbitu, ka Suncu.

Granica istraživanja svemira

Svemir deluje beskonacno veliki. Deluje da cemo moci istražiti i putovati u sve njegove delove. Koliko uzbudljivo ovo zvučalo, nije tačno. Svemir nije beskonačno veliki i ne nikada nećemo moći da ga celog istražimo. U našoj lokalnoj grupi galaksija, Galaksije se polako, ali sigurno odaljavaju jedna od druge.

Iako je moguće otići u neku od susednih galaksija, ne možemo ići dalje od lokalne grupe galaksija u kojioj se nalazimo. Vremenom će postati sve teže i teže putovati do susednih glaksija i solarnih sistema.

Generacije u dalekoj budućnosti će misliti da se univerzum sastoji samo od naše galaksije i neće znati kako je univerzum izgledao u doba naše sadašnjosti. Iako ovo deluje zabrinjavajuće, imamo sasvim dovoljno vremena da istražimo našu galaksiju i svemir.