Jeste li se ikada zapitali što je galaksija? Galaksija, gravitacijom vezan sistem sastavljen od zvezda, zvezdanih ostataka, međuzvezdanog gasa i prašine te tamne materije. Galaksije se po veličini dele na one najmanje (patuljaste) koje sadrže oko 10 miliona zvezda do enormno velikih koje sadrže i do bilion zvezda. Glavne vrste galaksija koje postoje u svemiru – eliptične, sočivaste, spiralne i nepravilne galaksije – prikazane su na donjoj slici prema klasifikacijskoj šemi Edwina Hubblea, jednog od najvećih astronoma u istoriji. Gledajući s leva nadesno niz podvrsta eliptičnih galaksija nastavlja se u dva kraka podvrsta spiralnih galaksija te završava nepravilnim galaksijama. U astrofizici se raspodela galaksija prema njihovu izgledu naziva morfološkom klasifikacijom.
Habl je napravio i potklasifikaciju galaksija. One se dele u različite kategorije prema tome koliko im je oblik blizak krugu (kod eliptičnih galaksija), odnosno po prisustvu osovine i dužini grana (kod spiralnih galaksija sa prečkom ili bez nje). Galaksija tipa E0 je eliptična, ali skoro kružna, dok je ona tipa E6 u obliku izdužene elipse. Galaksija tipa Sa ima veliku centralnu osovinu i pribijene grane, dok galaksija tipa Sc ima tanju osovinu i duže grane.
Eliptične Galaksije
Te galaksije imaju oblik elipse, što je samo njihova dvodimenzionalna projekcija koja se vidi na nebeskom svodu, ali u stvarnosti te galaksije imaju oblik elipsoida. Znatno se razlikuju po masi i veličini, a međusobno se razlikuju i po manjoj ili većoj spljoštenosti. Spljoštenost eliptičnih galaksija Habl je računao po formuli 10 · ((a − b) : b), gde je a velika poluosa, a b mala poluosa elipse. Treba imati u vidu da će tako izračunata spljoštenost biti tačna jedino za onu galaksiju koju gledamo sa strane, tj. kad njenu osu rotiranja vidimo pod pravim uglom. Međutim, mnoge eliptične galaksije vidimo tako da njihova osa rotiranja ide ka nama i tada te galaksije imaju manje-više oblik kruga. Između te dve krajnosti postoji neograničeno mnogo varijanti. Eliptične galaksije se označavaju slovom E i brojem koji označava stepen spljoštenosti.
Sočivasta galaksija
Taj tip galaksija Habl je uveo naknadno, kao vezu između eliptičnih i spiralnih galaksija, pa se zato zovu i prelazne. Imaju veliko i sjajno jezgro i ravan disk. Poput eliptičnih galaksija, ni one nemaju oblake prašine i gasova. Često se nazivaju spiralnim galaksijama bez krakova, a Hablova oznaka za njih je S0.
Spiralna galaksija
Stare zvezde u jezgru spiralne galaksije okružene su zaravnjenim diskom zvezda sa najmanje dve spiralne grane. Te galaksije se mogu podeliti na normalne i prečkaste. Normalne spiralne galaksije spadaju u najlepše tvorevine koje se mogu videti na nebu. Sastoje se od sjajnog jezgra iz kojeg izviru dugi kraci savijeni u spiralu. Ali tako izgledaju samo kad ravan njihove rotacije gledamo pod pravim ili nekim sličnim uglom. Gledano sa strane, vidimo disk sa uočljivim jezgrom, dok duž ekvatora celog diska prolazi pruga tamne materije. Te galaksije obiluju plavim i belim supergigantima. Spiralne galaksije se označavaju slovom S, a Habl ih je podelio po razvijenosti krakova i jezgra. Po toj podeli, u tip Sa spadaju galaksije sa slabo razvijenim kracima i naglašenim jezgrom, koje zauzima do 50% prostora čitave galaksije. Tip Sb ima jasne i otvorene krake, dok im je jezgro manje nego kod galaksija tipa Sa. Na kraju, tip Sc ima još otvorenije krake i sasvim malo jezgro.
Nepravilna galaksija
Nepravilne galaksije su nedefinisanog oblika i ne mogu se drugačije klasifikovati. Pošto nemaju pravilan oblik Habl ih je označio sa Irr. Postoji nekoliko razloga zašto su neke galaksije nepravilnog oblika. Prvo, da bi galaksija dobila pravilan oblik potrebna je određena minimalna srednja gustina materije oblaka koji pretenduje da postane galaksija. Tek nakon toga pod dejstvom rotacije i gravitacije oblak s vremenom dobije pravilan oblik. Međutim, ako oblak ne raspolaže dovoljnom količinom materije, ostaće bez ikakve forme. Druga mogućnost je da su neke galaksije još suviše mlade i da nisu stigle da zauzmu pravilan oblik. A postoji i mogućnost da su neke galaksije nepravilne zbog gravitacionog dejstva neke druge, bliske galaksije. Takođe, moguće je i da je došlo do sudara dve galaksije usled čega su se obe izobličile.
Neke galaksije su:
1) Mlečni put
2) Andromedina galaksija
3) Crno oko
4) Antene
5) Mesje 106
6) Hoagov objekt
7) Veliki Magelanov oblak
8) Mali Magelanov oblak
9) IC 342
10) IC 1101
Mlečni put
Jedna od najneobičnijih i najlepših pojava na istinski tamnom nebu zasigurno je traka blede bele svetlosti što se proteže s jednog kraja horizonta na drugi. Upravo zbog svog izgleda ona je dobila ime Mlečni put. Na severnoj hemisferi se ovaj svetlosni trag najbolje vidi tokom letnjih meseci. Na južnoj je hemisferi mnogo upečatljiviji - toliko da su južnoamerički Indijanci dali imena njegovim pojedinim delovima, baš kao što su zapadni astronomi svrstali u sazvežđa određene grupe zvezda.
Nažalost, Mlečni put nije toliko sjajan da bi se mogao posmatrati sa područja gradova koji su osvetljeni ogromnom količinom veštačke svetlosti, tako da ga mnogi ljudi nikada u životu nisu videli.
1610. godine Galileo Galilej je po prvi put izveo teleskopska posmatranja Mlečnog puta i otkrio da je sastavljen od mnoštva pojedinačnih zvezda. Mi danas znamo da se naše Sunce nalazi unutar sistema zvezda koje su raspoređene u obliku diska. Ovu ogromna skupinu, koja uključuje sve zvezde koje možemo zapaziti na nebu, nazivamo galaksija Mlečni put ili jednostavno – Galaksija.
Andromedina galaksija
Ako nekoga pitate da vam kaže ime neke galaksije najverovatnije će to biti Andromeda. Razloga za to je mnogo, nama je najbliža, vidljiva je golim okom I iz naseljenih sredina, često se priča o sudaru Andromede I Mlečnog puta u budućnosti(postoje simulacije tog sudara), astrofotografima amaterima je omiljena meta jer mogu izvući i najviše detalja, deo je sazvežđa Andromeda. Ako ovu galaksiju želite da vidite golim okom neće vam biti potrebno previše truda, naravno ukoliko znate gde da gledate. A ako ste na nekom mestu gde kilometrima okolo nemate gradska svetla začudićete se kako se ovaj magličasti nebeski objekat vidi.
Kako pronaći galaksiju Andromede na nebu? Sazvežđe Andromeda pripada grupi jesenjih sazvežđa i može se posmatrati od maja, ali samo u ranim jutarnjim satima dok se u julu već može videti oko ponoći. Krajem marta se posmatranje završava.
Crno oko
Galaksija Crno oko naziva se još i Zlim okom, a u službenim katalozima nosi nazive Mesje 64, M64, i NGC 4826. Spiralna je to galaksija koja je od nas udaljena otprilike 17 miliona svetlosnih godina, a ime je dobila zbog prednjega tamnog dela, zatamnjenog zbog prisutstva prašine. Zanimljivo je da se spoljni deo galaksije vrti u suprotnome smeru od unutrašnjeg, a to je verovatno zato što je galaksija usisala manju satelitsku galaksiju.
Antene
Galaksije Antene, poznate i kao galaksije NGC 4038 i NGC 4039. Ove dvije galaksije su bile lepe spiralne galaksije poput našeg Mlečnog puta, a ovaj spojeni, kaotični oblik zadobile su zahvaljujući tome što su poslednjih nekoliko stotina miliona godina provele u sudaru koji je izbio zvezde i plin iz galaksija u plimne repove koji sad povezuju te zasebne galaksije. Spoj galaksija neće zauvekk ostati ovog oblika, nego će završiti kao velika eliptična galaksija nakon što se istroši plin koji se usled sudara brzo pretvara u nove zvezde. Galaksije su od nas udaljene otprilike 65 miliona svetlosnih godina, što znači da su u trenutku u kojem čitate ovaj tekst galaksije već drugačijeg oblika.
Vir galaksija
Takođe poznata i kao M51a, locirana je 23 miliona svetlosnih godina od sazvežđa Canes Venatici. Ovo je jedna od najpoznatijih galaksija na noćnom nebu, a to duguje tome što je vidljiva čak i sa dobrim dvogledom.
Sombrero galaksija
Ko god da pravi popis najelegantnijih i najlepših objekata dubokog neba ovu galaskiju će staviti negde pri vrhu takve liste. U malom, amaterskom teleskopu ona se ne vidi drukčije nego kao sitna pega, ali na astrofotografijama ona postaje raskošna. Vidimo je sa strane, gotovo iz sama njene galaktičke ravni te se njena struktura ne vidi najbolje. Ipak tu strukturu odaje pruga prašine i gasa koja je obavija, a prašina i gasovi se skupljaju po rubovima spirala. U središtu jezgra Sombrero ima supermasivnu crnu rupu. Ta rupa, zajedno sa prašinastom prugom posebno je interesantna za astrofizičare. Ova crna rupa ima masu kao i milijardu masa Sunca. Svoje ime, Sombrero, ova galaksija je dobila po svom izgeldu, jer podseća na čuveni meksički šešir, sombrero.
Hoagov objekat
Velki Magelanov oblak je obližnja galaksija za koju se pretpostavljalo da je nepravilnog tipa, sve dok je astronomi nisu bliže izučili. Sada se smatra da je nepravilna ali sa prečkom u središtu, te je moguće da je nekada bila spiralna galaksija. Vidljiv je sa južne Zemljine hemisfere zajedno sa svojim pratiocem patuljastom galaksijom, Malim Magelanovim oblakom. Mlečni put usisava gasove koji struje iz Magelanovih oblaka. Astronomi predviđaju da će se obe ove male galaksije konačno sudariti sa Mlečnim putem za oko dve milijardegodina. U obe su zapažena područja formiranja zvezda. U LMC je zabeležena snažna eksplozija supernove 1987a.
Mali Magelanov oblak
Iz daljine gledano, Mali oblak nam izgleda kao malo namreškani deo Mlečnog Puta. Nalazi se udaljen oko 210.000 svetlosnih godina od nas, što je ipak malo za kosmičke razmere. Ovaj "oblak" je četvrta najbliža galaksija našoj. Bliže su nam samo patuljaste galaksije u Velikom psu, Devici i Strelcu i Veliki Magelanov Oblak.
IC 342
IC 342 je srednja spiralna galaksija koja se nalazi relativno blizu Mlečnog puta. Uprkos svojoj veličini i stvarnoj svetlini, njegova lokacija u prašnjavim oblastima u blizini galaktičkog ekvatora otežava posmatranje, što dovodi do nadimka "Skrivena galaksija", iako se lako može otkriti čak i sa dvogledom. Da galaksija nije zaklonjena, bila bi vidljiva golim okom. Prašina otežava određivanje njegove precizne udaljenosti.
IC 1101
IC 1101 je ogromna galaksija smeštena u sazvežđu Device. Sa radijusom od oko 2 miliona svetlosnih godina i domom 100 triliona zvezda, to je jedna od najvećih poznatih galaksija, kao i jedna od najsvetlijih. Galaksija ima očiglednu jačinu od 14,73 i nalazi se na približnoj udaljenosti od 1,045 milijardi svetlosnih godina od Zemlje. Veruje se da je ogromna veličina IC 1101 rezultat međusobnog spajanja mnogih manjih galaksija. Mnogi sudari su oduzeli galaksije gasa i prašine koji formiraju zvezde, što je rezultiralo vrlo malo aktivne formacije zvezda koje se odvijaju u IC 1101. Čak i veće spiralne galaksije od Andromede i Mlečnog puta nestaju u poređenju sa IC 1101. Malin 1 u Komi Berenices i Galaksija Kondor u Pavu, obe među najvećim poznatim spiralnim galaksijama, prostiru se na 650.000 odnosno 522.000 svetlosnih godina. Mesje 87, ogromna eliptična galaksija u centru klastera Devica, ima procenjeni prečnik od 240.000 svetlosnih godina.
Cigara
Na udaljenosti od oko dvanaest miliona svetlosnih godina, u sazvežđu Veliki Medved, leži galaksija M82, poznatija pod nadimkom Cigara. Prvi put je zapažena 1774. godine. Zasluge za to pripadaju astronomu Johanu Elertu Bodeu, a nezavisno od njega ju je tih godina pronašao i Johan Gotfrid Keler. Međutim, tek ponovnim otkrićem Pjera Mešana 1779. godine ova galaksija je upisana u Mesijeov katalog.
Obično se klasifikuje kao nepravilna galaksija, premda je nedavnim posmatranjima u bliskom infracrvenom delu spektra otkriveno da ova galaksija ima dva simetrična spiralna kraka. Ovi kraci nisu ranije uočeni zbog velikog sjaja diska ove galaksije, njene orijentacije na nebu i zamračenja u optičkom delu spektra, koje potiče od velike količine prašine u ovoj galaksiji. M82 ima oko pet puta veću luminoznost od Mlečnog puta.
Mesijeov katalog
Šarl Mesje je francuski astronom iz 18. veka, prvi je sastavio katalog nebeskih maglina, kako su tada zajedničkim imenom zvali sve nezvezdane objekte noćnog neba. Mesje je, zapravo, tražio komete, a razne magline bile su mu samo smetnja. Da bi pomogao sebi i drugim astronomima koji su redovno posmatrali nebo, pokušao je da sastavi listu "lažnih kometa", tj. kometolikih, magličastih objekata koji kroz teleskop izgledaju kao kometa, a to nisu. Prvi originalni Mesjeov katalog sadržavao je 30-ak objekata, dok je ostale objekte dodavao kako ih je otkrivao. Poslednji objekat u Mesjeovom katalogu nosi naziv Mesje 110 ili M110. Lista svih objekata u Mesjeovom katalogu se nalazi ovde.
U katalogu objekti se obeležavaju sa velikim slovom M iza kojeg je redni broj objekta u katalogu. Recimo, Andromedina galaksija nosi oznaku M31. U katalogu se nalaze sve vrste objekata dubokog svemira: galaksije, otvorena zvezdana jata, zatvorena zvezdana jata, razne magline, ostaci supernova, itd.
